Čemu služe prijatelji?
Ako imaš loš dan,
odeš prijatelju i
pokvariš dan i njemu.
 |
Otvori blog |  |
Mama! Tata! Pa ja imam blog!?!
Ako imaš loš dan,
odeš prijatelju i
pokvariš dan i njemu.
lep dan danas...prelep...
U Vranje nema laganje, samo leganje, kuliranje, nema smaranje, non-stop smejanje, stalno zezanje, zajebavanje, a kad se napiješ onda igranje, ako se kurčiš sledi ti tepanje, pravenje sranje vece il' manje, u ružne priče ubacuvanje...vikanje, dranje, raspravljanje i sa seljaci ratovanje, al’ kad dodju gosti poštovanje, dobra mesta pokazuvanje, s ubave snajke tripovanje, računi po kafane placanje pa celu nedelju čvrsto štekanje, pare na zajam nema davanje!
Takav je život u naše Vranje.
Bilo jednom jedno devojče, malečko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što su vu kupili, jer babu mrzelo da gu plete kapu. Malo vu popke plete svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi. A i vunica poskupe mnogo tuj godinu. Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Tačnije u Čukljenik. Na drugi kraj je živela njena baba. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu dok stigneš. Noge da ti oteknu.
Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du lepu materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad. Sabra ona džopke i krenu polako.
Majka gu upozori da se ne maje mnogo, nego pravo kod babu i nazad. Posebno vu je rekla da ne skreće od put pa da umaže cipele u blatište ko prošli put. Jedva gi je očistila. Crvenkapa sve sasluša, al' vu na drugo uvo izađe. I pođe ona. Dok izađe iz selo i malo na tam dok otide pored njive brzo joj prođe put. Plus i neki kučiki selski gu pojuriše, pa zač's stiže do na kraj selo. Tad poče se razmišlja kol'ko će vu treba do babu, pa odluči da ga krati kroz šumu.
Na početak šumu prijede vu se grojze i obrsti na komšiju malo od vinograd. Dok je to radila, ič nije primetila da je iza jednu bukvu gleda neki. Bio je to vuk. Razdra se on odjednom: "Koe radiš tu, a?" Crvenkapa se usra. Mislim figurativno. Kad vide ko je, samo potuli šiju. Misli se: “le, le sad ako mi kaže na majku ima sve da me iskube”. Ili na babu, ima me odere sa sukaljku kad dođem. Jer baba je volela da bije sa sukaljku zato što je s' jedne strane praktično (nema ruke da gu boliv), a sa druge strane efikasno (ne praviš se posle mnogo pametan).
Prilazi vuk, širi se nešto i onako pita kao nezainteresovan: “Ko’e ra'iš be devojče? Dal' te iscima?”
Berem si grojze, ćale me isprati. Kaže će propadne, mnogo kiša bila, pa će se skape ako ga ne oberemo i ja rek'o na babu da si ponesem neki grozd da se zaraduje, ništa blago ne jede.
Do'ro be, ne pravdaj mi se - reče vuk. V'im da kradeš. Sram li te je?
Crvenkapa oćuta.
Z'ebavam se, be - nasmeja se vuk. Sve mu oberi na ovog majmuna, gađao me sa dramlije prošlu nedelju u lov kad beše. Sreća pa promaši. Je*em ga maloumnog. I sin mu neje bolji. Znaš li koe sam čuo? Pije drogu.
Crvenkapa ga začuđeno pogleda.
Ozbiljno - reče vuk. Koe si zinula? Stvarno. Nego baba koe radi, kako je?
Nije nešto dobro - odgovori Crvenkapa. Grip gu sad ovaj u'vatio. I toj primi vakcinu i sve i ponovo. I pije lekovi i što sve ne i još se ne mož opravi.
I ovi doktori neznalice - reče iznervirano vuk. Na vezu došli, platili mesto ili preko stranke se iznabutali. Strašno. Nego, kako će uđeš u kuću, imaš li ključ? - upita lukavo vuk, zaodeći kao kiša oko Kragujevac.
Ma ćale mi uradi dva do sad, ja gi izgubi. Sad nemam nijedan nego triput kucnem i baba zna da sam ja i otvori mi.
Aj ce vidimo - reče vuk i po najkraći put krenu do kuću. Al' malo na tam' upade u neki jendek, jedva se izvadi i onako utepan vide da će ga pretekne Crvenkapa pa metla do kuću, kad komšija, pored babu što živi, kljusu postavio na kraj šumu.
Aknu ga kljusa preko cvolike, izleteše mu svitke na oči. Oćuta on, da ga ne čuju u selo a u sebi se misli, je*em ti ja ovaj put što ga izabra, je*em ti i babu i podvarak i jedenje i ovoj detište šuntavo što ga sret'o.
Kad je stig'o do kuću vuk pokuca triput na vrata. Baba pita: "Kuj je?"
Vuk reče: "Iz Distribuciju babo. Će plaćaš li računi?"
Baba reče: "Nema ništa od toj."
"Znači da gu sečemo" - unese se vuk u ulogu.
"Ako oćeš glavu da izedeš, seči" - odgovori preteći baka.
Vuk se uplaši pa reče: "Šalim se babo, iz Vodovod. Pukla cevka!"
Baba reče: "Kam' voda ako je pukla cevka? Oćete li miliciju da zovem, manguparijo?"
Vuk vide da će naje*e pa poče: "Ma poštar babo, penziju ti nosim. Sedmi deo, druga četvrtina januarska penzija od pre'prošle godine."
"A što ne zboriš odma, puška te raznela" - uzbuđeno reče baka.
Kako otvori vrata tako gu vuk gutnu. Bez leb. Sasvem džopke. Uzede vuk drugu spavaćicu, kapu, obuče se. Turi naočare, pa mu se zavrte u glavu. "Koe sad ovo?" misli se vuk. Aaaaa...jaku dipotriju baba nosi. Nego će izdrži dok se ne dovuče Crvenkapa.
Ne prođe mnogo, vuk se taman zagledao u neku seriju na Pink kad ete gu Crvenkapa.
Čuka triput na vrata.
E da ga je*em - pomisli se vuk. "Ko je?" - upita on.
"Ja sam be babo, koe me ispituješ" - reče nervozno Crvenkapa.
"Ajde ulegni" - reče vuk.
"Reko ti šesto put da zaključuješ vrata" - odgovara Crvenkapa.
Čim uđe, Crvenkapa beše iznenađena s' babin izgled.
"Koe ti je be babo, što tako izgledaš? Kol'ke su ti rukeee.."
"Pa da te zagrlim be v'šlo malečka" - reče vuk.
"A oči? Koe? Gledaj gi? Dal' si varila nešto s' dedin aparat noć's?"
"More doktor mi dade neku dioptriju, rasipa me. Ovolke mi oči, ič mi ne odgovara.
Nego sad te vidim bolje. Gle šta su te bubuljice izbile, ccccccc."
"Do'ro babo, zaje*i, nego što su ti tol'ki uši?"
"Da te čujem bolje" - reče vuk, "zato nemoj mi se dereš ovde uz krevet."
"A zubi? Gledaj gi kol'ki su? Ko na vuci."
"Da te izedem bez ‘lebac" - reče vuk. Ripnu i gutnu gu.
Crvenkapin komšija je u tom momentu prolazio pored babinu kuću. Video je da mu je neko jeo po lojze pa je mislio da je vuk i tražio ga je po celu šumu. U subotu se majao po pijac i kupio novo držalje za sekiru, pa gu poneo. Kad začu vikanje i kao da se neko otima, on ulete u kuću udari vuka sa sekiru po tintaru i aj što mu glavu icepi nego ga na pola preseče. Ispadoše i baba i Crvenkapa iz vukovu mešinu.
Tako završi vuk karijeru, icepi mu komšija krštenicu, a onda on, baba i Crvenkapa zasedoše da izedev majkin podvarak.
"Dodaj malo od ljutenicu" - reče Crvenkapa...
Izvor:
pogledati dijagram:
:-)>+
->
Istorija nikada ne pokazuje milosrđe prema ličnostima koje su verovale da istorijom upravljaju, odlučuju ili da je oblikuju. Kada sve prođe ne dobijamo jednu istoriju već više interpretacija jedne te iste istorije. Ono što je iznad svih interpretacija i ono što je iznad same istorije jesu žrtve, jesu svi oni koji se pitaju čemu ovi grobovi. Zato je istorija manje važna od istorijskih pouka da ništa nije onako kako se čini dok se upravo dešava.
